Srpski književni glasnik

Лига ВАРОШ. 281

се узму у рачун и насеља ван рејона, онда ова површина на јелнога становника прелази 15) квадратних метара. Овај простор који пала на једнога становника довољан је да се на њему може подићи јелна пристојна кућа. Сваки становник вароши Београда запрема толико земљишта. да би се за свакога могла подићи једна кућа која би узела као норму висину од два спрата, могла да садржи десет лепих соба. Велике европске престонице: Париз, Лондон, Берлин. Беч, и тако даље, имају тек 20 до 25 кв. метара на једнога становника, дакле шест до осам пута мање но Београл. Дрезда, Франкфурт. Хановер, и многе друге вароши, познате са своје. здраветвености, имају на. становника тек 30 до 40. квадратних нетара површине. Према овом несразмерно великом простору може се најбоље оценити, колико су лоше прилике за нашу престоницу. Тај се велики простор не може честито ни озидати u кућама и осталим грађевинама покрити, ни калармисати, ни каналисати, ни осветлити, а још мање улепшати луксузним и другим лепим јавним грађевинама. Невоља се ова даје јоште јаче илустровати. ако приметимо да емо ми, поред свега тога, још и велика спротиња. Нека је наша престоница само два пута спромашнија од осталих угледних престоница европских, а растурена на седам

пута већем простору — излази јасно да емо — два пута седам четрнаест — у четрнаест пута лошијим приликама

но престонице осталих културних народа у погледу на улепшавање нашег Београда.

(Наставиће се.) С. П. ЗоРИЋ.