Srpski književni glasnik

284 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

–

стављају на „типарима“ божанска нисанија, па је пожелео „и наша српска п бугарска. такође Ha типарима саставити.“ Молећи се Богу да му помогне у овом послу, предузео га је. „Бог ми је сведок — вели даље не дах себи нимало покоја, а мало очима мојима дремања, нити поштедех од имања које му је дао господ. док не приведох дело до свршетка.“ Даље вели да се трулио састављајући „Форме“ да буду угодне евакоме читачу. и ла је због тога дуже времена радпо; да. је саставио двојака слова. већа и мања, за разне књиге, како је за што згодније. Већ у првим књигама својим (1520) год. вели: „Ако свеблаги господ Бог помогне ми, хоћу принести све типаре, велике и мале, у своје отачаство, да испуним сваки недостатак у божаставним црквама у књигама што је умањено од пноверних народа.“ А штампајући последњу своју књигу (Празнични минеј, 1556—3%) извињава се да због великих туреких насиља није могао изићи у своје отачаство и изнети ове тппаре, као што је раније рекао, и моли Бога и пречисту му матер да му по-

иогне свршити ово дело. „И по том — наставља даље ако буде воља божија, мислим ове типаре да изнесем у своје отачаство, еда кога Бог изволи п по мојој смрти ла се потруди заради божаеставних цркава, да испуни, колико буде воља божија, недостатак светих књига.“

Алп је ту жељу однео у гроб, а штампарија је остала и даље у Млецима, и на њој је продужио рад његов син Виценцо и др.

Врло је карактеристично што он нигде не помиње Ђурђа ни његов рад, док Јероним Загуровић доцније помиње и Ђурђа п Божидара. Да ли није љут на њега што је пред грај живота MH он преврнуо вером као раније брат му Стеван.

Ова је штампарија потпуно нова. Рез слова је мало друкчији него што је Ђурђеве штампарије, нека су сасвим различна од Ђурђевих. Слова и крупнија и ситнија, читка су и, јасна, али нису тако лепа као Ђурђева; нарочито