Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 17

— Ништа нема без женске главе у кући! — уздахну Перо. — Што јес' јес, ама без жене кућа празна.

У довица. узои. главом.

— Па, жени се болан, — дочека. — Женп се и буди чојек. Без жене си само по чојека, а са женом сеп читав. П пази: не узми млало ни лудо!.. То тп MH опет велим ко брату...

Перо сачека, док се Милка се Обреном добро заговорила... датим је погледа п поче гладитп бркове.

— А ја данас хоћу да просим, — шапну удовици, окрепувши јој се.

Удовици спнуше очи. Румен јој удари уз образе, а брада поче да игра.

— Зар данас“ — запита.

— Данае, — нотврди он. — И. дош'о сам у тебе, јер све је у тебе, па само ако хоћеш...

— Ја хоћу... — изусти она тихо, оборивши очи.

— Да ми даш Милку 7...

У довица. испусти сптан, чудноват крик... Поблиједи... Обје руке клонуше јој низ кољена, као да је капља удари. Она тупо погледа у Перу, не могавши ни ријечи проговориги... А он се збуни... Смете се п хтједе јој притрчатп да је придржи.

— Бјежи од мене! — дрскну она изненада. — Бјежи, никакви чојече!... Зар сам те ја Зато лијепо примала“... П зар је то образ“... Да превариш пријатеља, с којим долазиш у кућу п да иштеш његову ђевојку...

Перо се укочи m погледа је зачуђено.

— Његову“ — једва изговори. — Зар је Милка Обренова 7

Обрен, који је баталпо разговор са Милком и слушао удовичину грдњу, сад се петаче. Стаде на сред собе и мрко погледа у Перу.

— Ја сам казо Милки, да ћу је узет, — рече. А ето ње, па нека каже, коме воли: мени јали теби.

— Теби, — протапта Милка, приближивши му се..

с).