Srpski književni glasnik

16 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

још рекао... Диже главу и, гледајући изнад себе поче звиждукати... Удовица није скидала очију с њега, а била "је спремна да га и даље пита п савјетује... — Хајдемо! — изненада му викну Обрен, и устаде. — Хајде!.. Опростише се п изађоше. — Овога пута још је кршнија! рече Обрен. Јес“... А и матери није махане.

Од тада су учестали ићи. Перо је Обрену унапријед псилаћивао форинте за сапутнину. Звао га готово сваку вече... А дочекивали их красно!.. Удовица дочекивала Перу, Милка Обрена.. Частили их кахвом, ракијом, духаном. Частили их и гурабијама и хурмашицама, низ које се циједио мед... И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ п свп су се растајали задовољни.

Најпошље Перо стиште срце п чврсто одлучи да запроси. Што је више ишао њима, самовање му је по-

стајало све теже, а она му се чинила све љепша, слађа, умиљатија.

На саму Нову Годину пође, с Обреном, тамо.

Обукао ново одијело, као оно кад се спремао у попа, умотао се у дуги капут, а велику шубару набио до ушију... На путу их дочека вјетар... Поче им звиждати, трзати их за хаљине, засипати прахом у очи и кврцкати по ушима ситним камичцима. Око њих трчаху пролазници, гоњени вјетром, гураху их и псоваху.. Они ни хабера. Перо стисенуо срце, зажмурио, па јури и вуче Обрена за собом... Хита, само хита...

Кад дођоше, а оно се у удовице зажарила пећ, а загријала се соба, а ракија се злати на столу.

— У мене је вазда лијепо! — дочека удовица... Вазда је овако...

Вјетар зазвижла, затресе прозорпма п лонце са цвијећем збаци пспод њих.

— Бећарпи сад на сокаку јадују, а ожењени се у кући радују, — избаци удовица, потпуно задовољна, што је могла „складити“ ово, као у пјесми.