Srpski književni glasnik

309 СРПСКИ КњижеЕВНИ Гласник.

II O IL IL и ји —________-____________-

јпине, начин занимања п живота, тпп села. и куће : једном речи, од економеких чинилаца зависи опстанак, судба народна. Најзад и „многобројни културни, волитички и други узроци, услед којих се кретало становништво, у крајњој ин станцији. своде се ипак на екопомеке прилике,“ ) Ла "Omce,лакле, могао ехватити живот и рад, особито оно стално кретање — пеељавање, истиекивање и претапање — српског етановништва на Косову Пољу, требало је обратитп еву пажњу не само на садашње економске прилике већ п она све оне чиниоце који су их одавна почели мењатп на штету нашега народа. 'Го писац. није учинио, вероватно не толико због несхватања, правог значаја и корпетп. ове методе антропогеографеског пелитпивања. Отуда је и одељак о привреди од евих оеталих у књизи најслабији.

До душе, писац у кратко помиње сва три позната

и најважнија економека чиниоца, — шуме, пепаше и земљу за обрађивање — као пи главне облике својине:

државну („мири“), црквену („вакуфеку“) и приватну („Милк“). „Милкови су махом сада под читлуцпма. алп п по тврђењу писца, има „по изузетку“ п старијих облика приватне евојине, који су се местимице одржали до сала на Косову п поред нашег средњевековног п туреког аграјHOP епетема, који се у основи не разликује много од пјBora. Шта више чак су се до скора одржавалп п најстарији облици својине, тако зване заједнице у шумама и испашама, п њине разне врете: опште, сеоске и племенске (џематске , задружне). Тако описнвачп већих села Косовеких у својим извештајима Географском Заволу помињу по негде опште и сеоске заједнице у „планини“ (шуми) и пенашама, које су поотимали M разделили мухаџери, истерани Арнаути из Србије иза последњег њеног рата с Турском. Као општа заједничка „планина“ с испашама нарочито се петаче Бељетен којом су се до

1) Др. Ј. Цвијића: АнтропогеограФеки проблеми Балкапеког По-

луострва, е. СТХХ. ЕтпограФеки Зборник Срп. Краљ. Академије, засебан. тиеак.