Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 303:

поменутог времена елужила села: Грачаница, „Тапље Село Бадовци, Сушица, Ајвалија, Чаглавица п Прејаце. Овакви старији облици својине, који су одлика правог патријајхалног живота нашега народа, омогућавали су MH опстаBak слободних села у планини, на ободу Косовске котапне п еточарско занимање. Занимљиво је пратити сада: како је под арнаутском навалом Ć пропадањем тих првобитних облика. својпне било у вези пи пропадање сеточарског начина живота и расељавање оних слободних села. Тај се процес у последње доба да лепо пратити и у. другим неким ерпеком областима, на прчмер у теговеској котлини“.) Арнауги су отпочели наваљивати прво на она елободна. села у планини п отпимати сеоске шуме п испаше, које су гдешто и у њиве претварали. Тако су мало по мало прешле све сеоске заједнице и приватна имања у арнаутеке руке. Народ, пак, лишен материјалних погодаба за свој живот, морао је бежати пз слободних у доња села (п постојао чпичија) или у друге крајеве. По тај се процес није завршио само расељавањем слободних села. већ се наставља и даље, преноси се п у само поље. Арнаути су и овде најпре приграбили приватна имања која су понеке задруге или пнокосне куће могле држати п. поред читлучког система. Затим су Арнаути прихватали. као нове аге п читлуке, те су и у овај стари аграрни. спетем, којп је пређе бар релативно заштићавао земљорадника, почели уносити насиље, тако да и положај чипчија постаје из дана у лан све несноснији: п крајња последица је свега опет одбегавање m псељавање. Овај убитачан процес већ је уништпо готово сасвим сточаретво и приватну својину на Косову: а колико је он фаталан за псељавање и претапање нашега народа, не само на Косову, већ и свуда где су у додиру Срби се дивљим малпеорским IH мпридитеким племенима, довољно је наглашено у предњим врстама. Кал се, дакле, народу који само о земљи живи на овај начин поотимају његове шуме-

) а. с. ССУ —ССМИ.