Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 505 „Јераца“ (етановника ол ушћа Лаба до Ибра) и „Косована= Koje писац помиње па 150. страни, већ пи. многе друге антропогеографске и етничке особине косовекога. становништва. Осим православних Срба ucam помиње католике Јањевце п мухамеданске досељенике из Босне. О Арнаутима, главном елементу косовског становништа, у овој глави има мало података: међутим, не само њихово кретање, већ п порекло и начин живота требало је изнети опширније. Занимљиве су — и ако сумарне — белешке о Османлијама, Черкезима, Циганима, Власима („„Гогама“ ) и Јеврејима.

Оно што је у овој глави ново п од највећег значаја то су статистички подаци о броју српског становништва на Косову Пољу, које је писац дугогодишњим обавештавањем и проматрањем прикупио, .„коригујући их бројем домова у појелиним парохијама п списковима домова по којима се збира митрополитеки бпр.“ Ми морамо веровати у њихову релативну тачност, јер је Г. Нушић био у таквоме положају да пх је могао више него ико прикупити и пеправљати обавештавањем и поменутим списковима. Колико је ово бпо тежак и делпкатан посао знаће најбоље онп који су штогод слично покушавали у другим српским областима под Турском.

Да навелемо најважније податке из ове статистике. Коеово захвата у главном три казе (среза) приштевскога санџака: приштевеску, вучитриску и митровичку. У статпетици су поменута само она села на Косову у којима има Срба. и то само број српских кућа у њима MH становника, мушких и женских.

У приштевској кази пма 62 села у којима има српских домова (највећа села: Доња Гуштерица, Горња Неродимља са Стојковићима, .швађе. Добротин, Грачаница Лапље Село, Липљан п Чаглавица). У целој кази има српеких домова свега 1486 са 11206 становника (5723 мушких и 5455 женских). У самој Приштини — 420 кућа са 2980 становника (1172 м. п 1108 ж.)

20