Srpski književni glasnik

304 СРпски Књижевни. Гласник. испаше, њиве и виногради, његов је опстанак доведен у питање: он мора тада или да се сели или, ако ја слабије моралне снаге, да се одриче своје вере п народности.

Ова тама, која је кључ за разумевање данашњих прилика на Косову, п коју писац несумњиво добро познаје, заслужпвала је његову највећу пажњу.

Пз одељка о радиностп, занатима, пијацама и пијачним ценама види се, да Г. Нушић много боље познаје економске прилике у касабама.

Најважнији и најошпирнији је трећи део ове књиге, кој пма девет глава с овим насловима: Становници Косова, Опште особине народа, Варош, Село, Црква п Школа, Кућа п живот у њој, Одело. Народносне караг терпетике пи Обичаји.

Писац је у првој глави, да би изнео садашњи етнографеки састав Косова Поља, у кратко поменуо важнија смењивања. разних народа у овој области пре досељења Срба; затим велике миграције под пећеким патријарсима "и најновија расељавања (нарочито у год. 1881., 1882. и 1885.) од доласка арбанашких мухаџера пз Србије. Али п овде се има одмах приметити: да је изгубио из вида. п досељавање Срба на Косово -— не само после поменутих миграција. већ Hu доцније — пз других ближих п лаљих српских крајева. П на Косову је ..старинаца“ или „темељача“ релативно мало; зато овде. као и у Метохији, међу српским становништвом превлађују досељеници. Испитпвањем села косовских за сада се утврдило да има досељеника: највише из малог (пбареког) Колашина, затим из Дробњака, високог мптровачког paja m om Новог Пазара у северо-западном делу Косова Поља, а из Дренице, Подрина, шареских жупа, качаничке клисуре, јужне Мораве. нарочито Топлице, затим из Дебра п Тетова у средњем и горњем делу.)

Вероватно овом етнографском мешавином могле би се знатно протумачити не само извесне разлике у говору

) 14. с. СЕХЈХ.