Srpski književni glasnik

Књижевни Преглед. 307

вароши и живота варошког мешовитог становништва. Он је у трећој глави лепо предетавио онај карактеристични византиско-туреки тип њихов, физиономију чаршије. пазара пи махала: изглед п намештај хришћанске и турске куће, n живот у њој; дух п морал чаршије, борбу између конзервативних по етрашљивих „чорбаџија“ и семелије омладине ; организацију наших црквено-школеких општина, п тако даље.

Али чим пређе на село одмах се осећа неспгурнијим, u Ma да с великим интересовањем прати све манифеста ције духа п живота сеоског становништва, што се најбоље огледа из последњих одељака ове књиге, ипак, због оскудице оних метода на које смо раније указивали, он многим појавама не може да пронађе главне, дубље узроке, нити њихову међусобну везу, или их једнострано схвата. Тако, на пример, као најважнији узрок збијеном типу косовских села наводи на првоме месту личну и имовинску неспгурност од стране Арнаута, и индентификује махале са шумадинским засеоцима. Ма да је дао потпун опис сеоске куће „од плота“, тродељне ћелице моравскога типа, е главним зградама у „обору,“ ипак није поменуо разне врете овога типа. Међутим, пспитивачи села помињу у доњем делу Косова, пзмеђу .Јаба и Изра, п. кућу сасвим различног, сетаровлашког типа од брвана или „брнену,“ па чак п најстаријег типа, кућу „спбару“ (на пр. у селу Слаковцу). Да је ово писац уочио вероватно да би дошао на идеју о различном пореклу косовских становника. Било би од интереса да. је описао арнаутску кућу, куле по читлуцима у којима седе haje u беговеке конаке.

У петој глави опширно су изложене црквено-школске прилике на Косову с подацима о храмовима, — цјквама и манастирима — евештеницима, школама, учитељима и ђацима. Ту је у кратко пепричана u историја рашко-призренске епархије од 1759 г. до наших дана. Поред данашњих цркава и манастира помиње писац H 27 прквишта, а има их још у свакоме селу. Али ни њих

20%