Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ Преглед. пи 511 прп одласку Хјердисп и Гунару да се неће луго хвалити породом својим. Син њихов, мали Егпл, кога они из опрез ности склонише на југ, налазио се, како он рече, у рукама његова оца Торолфа. Мислећи да му је освета учињена на детету, Гунар у гневу полети за Тороафом п убије га. У том страховитом тренутку враћа се стари Ернулф, сам, носећи на својим рукама. неповређеног спнчића Гунарева. У боју (да заштити јединца Хјердиспна и тако, великодушношћу , да надвлада непомпрљив понос њен) Ернулф је изгубио осам синова. својих. У дому Гупарову оставио је несретни старац. из опрезности, мезимпа Торолфа, не надајући се да ће га у повратку наћи убијена, убијена од руке Гунарове, за чијег је јединца он жртвовао осам синова. својих.

Овом страховитом сценом почиње други део драме. Легенла о староме Ернулфу с његових девет спнова. п ако заузима највећи део комада, п садржи у себи оно што је можда најлепше пзрађено у делу, остаје епизода у њему. Драма, то су Хјердиса и Сигурд, Брунхилда u Спгурд из скандинавске Балкирије, двоје намењених једно другоме, растављених фаталним улесом судбине. Та драма Хјерлисина и Сигурдова у „Походу на север“ прелом је у књижевној каријери Иозеновој. Остављајући за „Походом на север“ чисту романтичну драму, Ибзен са Хјејрлисом почиње драму индивидуалне воље. драму савести.

„Сметп хтети, хтети игнад сваког компромиса. пзнад сваке препреке, изнад сваке одговорности; јер ко ирестане хтети, престаје моћи“ — то је писпирација. Хјерлисине природе. Право и безобзирно продпре она својом вољом постављеном задатку, немајући за своја дела друге судије до своје личне савести. „Светом владају зле суђаје, али је ипак слаба њихова моћ ако у нашим грудима не нађу помоћника. Срећа се смеши ономе који је довољно храбар да заметне бој са судбином,“ п то ће покушати Хјердиса. Кад једнога дана дозна да је витез што је продро у њену ложницу био Сипгурд. кога је она заволела од првог виђења, на Пеланду, и ако му са по-