Srpski književni glasnik

319 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

носптости не хте то показати, — Дагнија, Ернулф, Бунај mw enu Егил, сви не претежу више од пнепирације њене савести. Сигурд п она намењени су једно другоме, и никоја сила на свету неће их моћи раздвојити. Преко лешева синова Ернулфових, на згаришту Гунарова дома, уз беснило буре у фјорду m претњу богова можда, спојиће се она макар смрћу са Сигурдом.

Та драма воље и савести, и ако је овде први пут јаче и одређеније развијена у ПИбзену, има једну нарочиту драж у „Походу на север“. Има у непомирљивом индивидуализму Хјердисину једна особена, спрова и примитивна. снага живота, у којој су, у овој легенди скандинавеких викинга Х века, добиле рељефа две карактеристпчне црте Ибзеновог карактера, мање симпатичне можда у модерној драми: једна силна, нешто можда сурова п примитивна. снага душевна, једна ретка простота и наивноет. Из њих највише можда очувала Je m добила ова примитивна легенда у драми једну врло јаку и импресивну локалну боју, и оно неколико трагичних момената (долазак КЕрнулфа по смрти Торолфовој, смрт Спгурдова п Хјердисина), једну нарочиту велику поезију, поезију херојског, класичног. Та необуздана струја личнога живота, живота мимо свега и изнад свега, у једној баруштини у каквој ми данас живимо, та незадржана и несавладљива. инеппрација воље и савести звони у нашем кукавичком добу херојски. Најзад — ја не пишем студију о драми Ибзеновој: лаконски и овлаш бележим вам своје најглавније импресије са једне вечери у Народном Позоришту. Ago је, дакле, доста личног расположења у овим забелешкама, ја нисам потпуно сам, јер је комад добро примљен у београдској публици (чиме се Ибзен данас први пут може похвалити); п ако је доста тренутне илузије у том лепом и јаком утпсеку, комилименат може бити опет велики — у београдском Народном По30ришту — и Ибзену п глумцима.

М. ГрРОл.