Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 237

— Чувај се овђе и пази с ким се дружиш, — рече повјерљиво. — Овђе има свакаквих људи... Све отпадници, све изроди, издајници!.. Чуј што ти Стојан Бубало каже, — јер ја се Зовем Стојан Бубало, — чувај се свакога !...

— А што, по Богу брате7 — упита Перо, погледавиш га уплашено.

— Тако... — дочека Стојан. — Ја ти велим : чувај се!... Има много непоштених људи, које ти, можебит', и не знаш... Ето, на прилику, знаш ли Лазара Мачкоњу.

— Не знам.

— И боље што не знаш... Он ти им је глава... Он је најгори и најнепоштенији... Хунцут, нитков, џенабет!... Он водп за собом неколико махнитих људи, који су лоповп к'о и он... Ето Пере Берберовића, Јанка Стојчића, Митра Смрдивране, Николе Брчине.. Све су то лопови!...

Перо затрепта очима и прекрети се.

— Па има ли иђе ико поштен 7 — занита.

— Има, — дочека трговац. — Знаш ли Петра Јованчића 7

-— Не знам.

— Ето, а он је поштен!,. И ја сам поштен п сви наши су поштени... У нас ти је: ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога... Ми свакоме скрешемо у очи и бранимо што је наше!

Перо зажмири п поче куцкати ногом о тле. Трговац извади духанкесу и поче замотавати цигар, једнако климатајући ногама.

— А што Петар има сина Станка, — настави, —- у Јевропи га нема !.. И учио је нешто и зна ти дубоке књиге !... H неће ти он криво, да му дадеш дибидуз читав свијет !... Он је, што се каже, дика наша...

—- Ја, — потврди Перо.

— И помисли, — викну љутито. — Лазар Мачкоња није дао своје шћери за такога момка !... Вели : „не узима он њу драге воље, него рад' мираза...“ Тако је баш