Srpski književni glasnik

9338 СРнски Књижевни ГЛАСНИК.

каз о !... С тога се и поинадили... И кажи ми: зар то није један издајник, који ће Српство упропастити за грош...

Перу заинтересова Лазарева шћер и он је желио по њој што чути.

— A је ли кршна ђевојка она 7 — занита. Ништа ! — узвикну трговац п поче се смијати.

— Нос јој широк к'о паткин кљун, зуби крњави.., Има добру косу, ама није њезина, него ујдурисана... А нијесу ти се њом ни чисти послови... Увијек јој је око на Швабама и господичићима.. И она је Швабица и отац јој је Швабо и ђед јој је Швабо и баба јој Швабица! Сви су они нечисте крви !..

Затим састави прете и слатко их пољуби.

— А што - је у Џетра Јованчића шћи, не нитај! рече. — К'о упис !.. Очи јој велике, па црне, па кад те гледа, топиш се под њима !... И добра је и поштена !.. Кад гледа неће друкчије него у земљу... Запиташ је штогођ, а она поцрвени.. Баш како ваља !...

Перо устаде и пружи му руку.

— Разговараћемо још о томе! — рече. Сада иђем тражити кошуљу...

— А не требају ти чакшире“ — опет запита трговац.

— Јок.

— Ни тозлукег7 Јок.

— BE, пођи збогом !

Перо изађе. Опет састави руке на леђима и онет поче привиривати у магазе. Додуше сад се није ·смпо тако олако свратити. Бојао се једнако, да не набаса на кога „одрода“ или „издајника“ п да не награбуси. А без кошуље није смио остати, ако је хтио да се допане дјевојкама !

— Ех, евратићу у овога!.. Ово, је бели поштен! узвикну изненада и застаде пред једном магазом. У њој је опазпо трговца, како сједи на столици и чита некакву

~“

дебелу књигу. Био је среловијечан и имао је некако све-