Srpski književni glasnik

ФрРАНСИНИН МуФ. 241

Жагку ону своју слику која је постала за њега оличени идеал, умела — мртва, већ хладна — украсити још једном своје лице свим сјајем љубави п свом лепотом младости; она васкрсну у облику уметничког дела.

П можла је несрећница имала право; јер међу правим вештацима има тих чудноватих Пигмалијона! који би обратно оном старом пожелели да претворе у мрамор своје живе Галатеје.

Пред“ блатопћу п чистотом тога лица, на коме се нису више виделп трагови самртнога ропца, нико не би могао веровати колике су дуге биле муке које су претходиле, као увод, смрти. Изгледало је као да је Франсина продужавала сан љубави: и ко би је тако видео, помислио би да је умрла од лепоте.

Лекар, сломљен од умора, спавао је у једноме углу.

Што се тиче Жака, он је понова почео сумњати. Његов занесени лух коме су се чудне ствари привиђале, упорно је веровао да ће се она коју је он толико волео, понова. пробудити: и, како су лака нервозна грчења. пзазвана скорашњим узимањем маске прекидала покаткад непомичност тела, то је то ново привиђење живота одржавало Жака у његовој срећној обмани, која је трајала JLO сутрадан, кад је полицијеки комесар дошао да потврди смрт IH одобри сахрану.

У осталом, п ако је само манитост очајања могла навести на сумњу у смрт Франсинину, која сал тако лепа изгледаше, с друге стране сва непогрешност науке била је потребна, па да нас о њој увери.

Док је сусетка облачила Франсину, Жака одвуку у другу собу, где нађе неколико својих пријатеља, који бејаху дошли да прате мртваца. „Чергаши“ се уздржаше према Жаку, кога су ипак братски волели, од сваког тешења, јер оно само повећава бол. Не проговоривши ни јелну од оних речи које је тако тешко наћи и тако тешко

г Вајар се острва Кипра; заљубио се у кип Галатејин који је сам извајао, и узео га је за жену пошто је претходно измолио од Венере

Да га оживи.