Srpski književni glasnik

У ведрој ноћи око мене Чује се часом уздах тајни, К'о вапај целе васељене, Потмуо ропац, крик очајни.

Час неосетан, тих, заструји К'о један трепет тужних жица, Ил тајанствено, кобно хуји Ro јато мрачних злослутница.

Час бруји силно, све то јаче, Погребна звона к'о да звоне, Проклиње, моли, јеца, плаче, П малаксао у ноћ тоне.

Ко тужи тако 7 Живи људи 7 Ил“ туђа туга, јади стари 7

Hu moja љубав, наде, жуди... О шта то мари! Шта то марп!

Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене. За мене нема туђих јада. Што боли другог. боли мене.

Плачи ми, душо, кад у нама Још пма суза да се редом

Проспу над туђим несрећама И непсцрином нашом бедом !

О какве сласти да се рипда Безумно силно! Да се грца