Srpski književni glasnik

ДОГАЂАЈИ Пред БЕРЛИНСКИМ КОНГРЕСОМ. 255

Берлинским Уговором, која се у овом тренутку тек припрема. Око половине октобра цар Александар П упутио је Порти неку врету ултимата у три тачке ес оваким захтевима: 1) да турска пристане на примирје са Србијом од шест недеља, без икакве резерве; 2) да султан призна. аутономију Босне, Херцеговине и Бугарске; п 5) ла. Европа. стварно гарантује права тих земаља. На глас да је Черњајев потучен и да се турска војска кренула пут Београда, посланик Русије у Цариграду, ђенерал Пгњатијев, овлашћен од цара Александра П, однео је великом везиру сомацију ове садржине: „Ако у размаку времена од двапут двадесет и четири часа, не буде закључено са свима борцима безусловно примирје од шест нелеља до два месеца, п ако евима командантима отоманскпх трупа не буду издате строге наредбе да одмах преRUHY све војне операције, дипломатски односи између Руспје п Високе Порте биће прекинути.“ Изрази руске сомације нису остављали места оклевању п одуговлачењу, по султан се пожурпо да истога дана закључи примирје. Али се Русија није могла задовољити тиме што је најмање важан од њених захтева био пепуњен. У том тренутку већ је лако било предвидети да она жели рат, да је рат неизбежан п да се само чека згодан тренутак, да се ставе у покрет за рат спремљене трупе. То је сам цар Александар П саопштпо енглеском посланику у Пегрограду. лорду Лофтусу овим речима: Данашња сптуација не да се сносити MH не може дуго овако да траје. Ако Европа није расположена да оллучно и енергично ради. ја ћу бити принуђен сам да радим.“ Алп, и ако је ептуанија сматрана као несносна, ппак прилике у Европи пису биле довољно разговетне. да. је Русија смела да предузме ма какву акцију на своју руку. Што је њу нарочито задржавало, било је очевидно нерасположење Енглеске, која се у том тренутку више него икад држала начела интегритета Турске Царевине. Сем тога, није се могло знати какав би положај Аустрија заузела у случају рата. На њу се могло у толико мање рачунати, што је месец дана

ни

-