Srpski književni glasnik

354 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Непуна два месеца. доцније, пошто је српска војска морала да подлегне под далеко већом сплом, кнез Милан био је принуђен да се обрати Сплама за медпџацију. Европа, која је очекивала тај тренутак, предузима. нову дипломатску акцију и поново се меша у турске послове. Лорд Дерби, у име Сила потписница. Париског Уговора, тражпо је од Порте да обустави непријатељске операције, пре него би се на једној међународној конференцији закључио дефинитиван уговор о мпру. У исти мах он је предлагао турској влади да се обавеже једним протоколом, KOJU he потписати п представници Сила, да ће завести у Босни и Херцеговини. спстем локалне п алминистративне аутономије, што значи: спетем местипх установа, које ће становништву даватп могућности да води надзор над евојим локалним чиновницима, п на тај

начин да спречи самовољу власти.

Порта је на те предлоге сдговорила овим захтевима: 1) да се у Србији поврати стање од пре 1877; 2) да српска влада плати ратну оштету mu пристане на већи данак; 9) ma турска војска поново поседне неке од тврђава у којима је раније била; 4) да се смањи војна снага; и најзад 6) да кнез Милан дође у Цариград да прими пнивеституру од свога суверена, султана.

Ове одвише тешке услове нити је Србија хтела да прими, нити су Силе могле на њих пристати. Лорд Дерби упутио је у почетку октобра нову ноту у којој је захтевао од Порте, да закључи са Србијом армистис од шест недеља, како би се могло одмах приступити преговорима око мира, којп би имао за основу „одржавање status quo ante ћеПит у Србији“. Турска, охрабрена уеспесима, одбије енглеске предлоге п продужи серију војничких операција.

Русија, која је дотле била повучена и прибирајући се пратила догађаје, појављује се да игра улогу првога pena у овој последњој фази Источнога Питања пред

ГМ. Спалајковић, Га Возше е( ГНегееоупе, етр. 45.