Srpski književni glasnik

364 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

на њу. Место на коме лежи не личи ни на један 'закутак, а камо ли на отворено место достојно за Саборну цркву једне престонице. Вазнесенска црква лежи буквално у једној рупи, п не види се нг са које стране. Црква у Дунавском крају — у Душановој улици, — била је саграђена на путу, и сметала је регулацији, те-је после једва десетогодишње службе порушена, као нека случајна сметња. Црква Свете Наталије утиснута је између две зграде и увучена у двориште; може се проћи више пута поред ње, а да се и не опази. Ново пројектована црква Дунавског краја почела је да се гради у једној пишталини; ни пошто 'је на саме темеље потрошено онолико колико би у паметним приликама било довољно за целу згралу, темељи су распукли пре но што су били и довршени, п све лежи остављено п урасло у корову. Овај би случај био јединствен у историји грађевинарства да се Београл није постарао 'да п. у ранијим годинама дале један исти такав пример, и да потврди реч: „Једанпут се само згреши...“ Прво Српско позориште, отпочето пре непуне половине века, на доњој страни пијаце Зеленог БВенца. имало је исту судбину: отпочето је на клизавом земљишту пи у једноме закутку, те су и његови темељи благовремено испуцали и зграда напуштена.

Пово Народно позориште озилано је у куту једног отвореног места — пијаце Кнежевог споменика —, али не у средини пијаце, пили у средини једне стране те пијаце, но неспметрично, п у близини једног пијачног кута.

Ни споменик Кнеза Михапла није погодно окренут, нити се и најмање импонује пажњи; п он је постављен уз крај једног отвореног простора.

Нови двор пето је тако прикљештен у најужем делу улице Краља Милана. Са друге стране, од дворске улице јоште је јаче прикљештен. А монументалне трађевине ове врсте ваља да су са свим слободне, и да са најважније тачке имају отворену и пространу перепективу.

Као даљи један курпозум ваља да споменемо и нову Палилулску школу. П она је постављена п усађена без