Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. 369

уступао другима, најмом, или можда и продао, јер се овде не вели, као у ранијим издањиме, да се радило по његовој наредби.

Ове књиге нема Народна Библиотека, али по описпџма се види да је форматом и величином (имала. је 551/, табака) била једнака са Зборницима Божидаревим u Вицениовим, и да су у њој псте елике које п у њима и у Празничном Минеју Божидареву. Из горе псеписаног поговора види се да се и садржином својом у многоме подударала са Зборницима.

Држим да ће овоме Јакову припадати пи још јелна књига која је до сад у библиографији непозната, и од које се један непотпун примерак налази у Народ. Библиотеци. То је Календар („Меесецослов“) у коме су код сваког празника уметнути тропарп п кондаци, п додате слике као и у горњој књизи.

Нову штампарију подигао је у Млецима ЈеРОЛИМ ДАГУРОВИЋ, властелин из Котора.

У поговорима његових књига вели се, како је он видео свете цркве оскудне у божаственим књигама, јеј није било доста пређашњих „од родитеља његових војводе Ђурђа Црнојевића и господина Божидара, п тога ради дође у Венетски град, и обрете старе кипаре од родитеља његових војводе Ђурђа и састави их уједно да се обнове писмена старих и да се испуне свете цркве различним књигама.“

Занимљиво је што се овде не помиње Виценцо. Да није умро, па како Ђурђа пи Божидара називље родитељима, да није Јеролим наследпо те штампарије“

У чему се састоји оно састављање уједно „кипара“, још није довољно испитано, али се поуздано може рећи ла су ова слова различна од Божидаревих, п да — ако нису Ђурђева — она су по њему рађена. јер се њима веома