Srpski književni glasnik

370 СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

приближују. Општи утисак који чине ове Јеролимове књиге бољи је од свих осталих; слова су чисто п правилно резана, и техничка је израда најлепша.

Па овим књигама радио је („од господина Јеролима постављен бех на сије дело“) Јаков „од предела Маћелонских, од места званог Софија, Крајков син.“

Он је издао ове књиге:

1). Псалтир ca Последовањем и Часловцем, почет 10 марта 1569 године, а довршен јамачно 1570.

На завршетку поговора стоји: „Ако је коме која потреба од светих књига, то су сва принесена у место Скопље у Кара-Грифуна.“

Шафарик вели да је од ове књиге било још једно издање.

2, Требник или Молитвеник, од 1570 године.

5). Саужабник, у два или три издања, прештампано издање Виценцово од 1554 године, али је у поговорима задржата година 1554 и имена Божидара и Пахомија из првог издања од 151). године.

+). Октоиж петогласник, прештампано Божидарево издање од 1557 године, са задржатим предговорима и датумима првога издања, те се ни за ову као ни за трећу књигу не зна тачно кад је наштампана.

Од свих ових књига има у Нар. Библиотеци по неколико примерака, али су већином непотпуни.

>). Године 1572 наштампао је исти Јаков пз Софије још једну књигу која садржином личи на Зборнике Божидареве, а. форматом је још мања. У повору не помиње Јеролима. Народна Библиотека нема ове књиге, те не могу ништа рећи каква су слова, али биће да су ситнија него у осталим издањима и може бити да Јеролим и није имао никакве везе са овим издањем.

Ђ. Анттонио Рампацето. — Виценцова штампарија прешла је доцније у руке А. Рампацету.