Srpski književni glasnik

OZ o ЗЊИЖЕВНИ ПрРЕГЛЕД. Књижевни ПРЕГЛЕД

на себе пажњу нарочитим неким споредним околностима које је прате. Такав је случај и са овом књижицом.

Идеје које су у „Повом Мирмидону“ нашле ватрена поборника у потпуном су складу са онима, због којих неки од наших патриотских листова уживају у нашем јавном мњењу мало завидну репутацију. Супротно ономе што бива у другом свету, наши се патриотски листови истичу као браниоци идеја које народ инстиктивно осуђује, јер га оне упућују на улогу равнодушнога посматрача недела, што се врше над нашим сународницима у Ст. Србији и у Маћедонији. И ако је таква улога Србије недостојна п по националне нам интересе кобна, наши патриотски листови не престају, руковођени таквим идејама, осуђивати сваки рад који потиче из тежње да се опстанак наших сународника у овим странама обезбеди од пропасти мерама, којима би им се положај побољшао. Међутим, у свему своме досадашњем држању они су више негативни: нападају, брижљиво се уздржавајући да кажу шта сами мисле да треба радити, те остављају публику у недоумици, како да схвати п објасни праве побуде оваквих напада. Онај део публике који се интересује овим питањима, гледајући како су жустри у критиковању и нанадима, жељан је да сазна, шта и како, по њихову мишљењу, треба радити, па да се поузданије обезбеди национална нам будућност.

Ова је књижица први озбиљан покушај у овом правцу; њен се писац јавља kao теоретичар политике, засноване на туркофилству. И баш с тога што је у овом погледу првина у нашој публицистици, заслужује да се њена садржина, ма како се иначе мислило о њеној вредности, подвргне објективном пепитивању и оцени.

Очишћена. брижљиво од свега што је споредно, да би се боље уочило оно што јој чини суштину, садржина ове књижице своди се на ове главне идеје:

Берлински Уговор сплом је гурнуо Србију да тражи излазак на Јегејско Море, а како је пут води кроз Маће-