Srpski književni glasnik

274 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

донију, њу она мора имати, ако не жели да изврши над собом самоубиство. Доћи до Маћедоније ратом или револуцијом не можемо: за рат емо слаби ми а за револуцију су неспособни Маћедонци. Остао би нам савез с Бугарском, али њега неће Бугари, прво с тога што полажу право на сву Маћедонију, а друго п с тога што се уздају у помоћ Русије „када им ниједну жељу до сад одрекла није“. И политика савеза с Бугарском изгледа, дакле, јалова све дотле док време не утера Бугарима памет у главу, те с тога „Нови Мирмидон“, остајући у начелу пријатељ савеза с Бугарском, препоручује на практици антибугаризам свуда и у свему. По његову мишљењу има исто тако мало изгледа и политика наслона на Русију, која се увек уздржавала интервенисати да се Бугарска и Србија погоде и удруже, јер одобрава тежње Бугара да задобију целокупну Маћедонију. Из свих ових расматрања о изгледима да обезбедимо себи Маћедонију „Нови Мирмидон“ је извео овај Закључак: „Треба се отказати од свих обзира “4 огиснути на пучину, иа куд му 4pato. Овамо je CMWANJHO пропаст, а на пучини може и биће спаса. У борби се развија снала и. челиче мишице.“ (стр. 24). Пошто нас је овако отискао на пучину, писац нас не храбри за борбу коју нам предочава, него нас теши исто тако слабим изгледима Бугара да добију, без нас, Маћедонију. И пред њима су два пута: рат или резигнагнација, али се они клоне оба и изабрали су средину: мало буне, више претње, а највише ларме и пуцњаве, Me би ли, потпомогнути уз то и Русијом, приволели Европу да скрене пажњу на Маћедонију. Успеху им еметају: њихова слабост и турска јачина да угуше сваки покрет, не изазивајући при том покоље; слаб мар Русије да потрже мач за љубав Бугара; п, најзад, немогућност да Велике Силе пристану уступити Маћедонију Бугарима, па, преко њих, и Русима. У оваквим околностима до аутономије је још далеко. Зарате ли, очекује их пораз, јер су Маћедонци мирољубиви, а сами су слаби да се понесу с Турцима. Деси ли се пак што Je ONO носле грчко-