Srpski književni glasnik

390) СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ученим књижевним оцењивачима и вашарским рекламама уноси пометњу у „књижевну државу“, помаже шарлатанство, и сипа прах у очи простодушној публици, која се никад није тако интересовала за књижевне новине као данас. Од петнаест година на овамо, за које време није избио на површину ниједан велики књижевни дар, читаоцима. је објављено рођење једно десет, можла петнаест генија разних народности; и од земаља које никад нису имале укуса у стварима књижевности и уметности,

па до земаља које су се њима увек одликовале — од Аустрије п Немачке, па до Француске и Енглеске — данас

се лаковерној публици представљају као некретнице прве величине они „јуче непознати, данас славни, сутра опет непознати“ духови трећег, петог, и петнаестог реда, који

се зову Киплинг, д'Анунцио, Горки, Сјенкијевић, — Метерлинк, Хауптман, — Жан Ломбар, Стриндберт, Судерман, — Шпницлер, Шлаф, Демел, Холц, и (06 дпале...

Критичари „Лепе Књижевности“: Вајтбрехт, Бергер, Кох, Цилер, Брунсвик, МУ., и остали, људи су који о овој господи мисле како она заслужују; добро или рђаво кад то заслужују, и што је ређе, п нарочито лепо — онолико добро и рђаво колико она то заслужују. Јер то су умни и објективни критичари, а не полу учени људи, који уз то припадају неком табору, било пријатељском било непријатељеком. О најновијем раду Горкога, о његовој драми „Паланчани“, о којој је било доста речи у последње време; један од поменутих критичара донео је у истом листу ову свакојако тачну и стручну оцену, коју скоро у целини еаопштавамо својим читаоцима.

Горкога драма је нов, јасан доказ за чисто епски карактер његова дара. Он је спгурно MH сам осетио да „Паланчани“ нису драма, те је том раду првобитно дао наслов „Четири призора у кући Бесјеменова.“ За пеихологију драматичара врло је значајан начин на којп је фантазија Горкога (обрнута до сад поглавито на епски начин престављања) обрађивала материјал. Не привлачи