Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ ИП ПрИКАЗИ. 391

њега. на. првом месту сукоб, као што мора да буде код правог драматичара; не привлачи га ни индивидуална судбина. као симбол опште људске судбине; за њега пре свега имају вредности људи као социјални типови; јер је Горки више културни историчар него уметник — ма да му нико не може одрећи дар да ствара људе од меса и крви; али он не уме те људе да доведе једног према другом у однос јединства. У његовим романима ређа се призор за призором; појаве наступају једна поред друге; једнолико као таласи какве споре реке пролазе догађаји један за другим. Горкоме недостаје мах за велико, снажна рука која савлађује масе материјала; те се по томе могло судити да он нема особина потребних драматичару.

А то „Паланчани“ потврђују.

Један драматичар извадио би, поузданим инетинктом, онај мотив из грађе који је у себи носио драмски сукоб, мотив борбе између младости и старости, између тежње за слободом и тираније, између тежње за бесконачним пи трезвеног ограничења. Али Горкоме није толико стало до тога да изнесе судбину деце која лагано пропадају у тамници блесасто деспотске куће очеве, него да изнесе верну слику те ћифтинске куће, са свом чељади у њој, са свима њиховим жељама и пожудама, са свом ситом удобношћу и самозаловољством, са свом глупошћу и ограниченошћу, са свом вољом за живот, и са свим безобзирним уживањем животних добара, са свом слабошћу која се исцрпљује у чежњи, немајући снаге да ради на ослобођењу. То, међутим, никад није драмска грађа. И тако у том раду имамо уметнички израђену културну слику, али не уметничко дело, од којега ваља захтевати органско јединство облика.

Не може се рећи да Горки не обрађује чудно обиље грађе коју је у себе примио. Индивидуални отисак не оскудева. Али Горки не прилази својој грађи чисто као уметник, него у првом реду као описивач друштва. Тиме се разјашњује и његов необичан успех. На велику масу он чини утисак увек само материјално, и у овом случају