Srpski književni glasnik

1 БЕЛЕШКЕ. 395

— Досетке и доживљаји Настрадин-хоџе толико су популарни и у нашем народу, да су постали тако рећи као наша народна својина. До сада је било више ерпеких збирака причица о досетљивом хоџи, али ова ће по свој прилици бити најопширнија и најпотпунија.

„Касија Царица“. — Септембарска свеска хрватскога Nastavnog vjesnika донела је чланак Др. Ивана Шерцера о извору „Касије Царице“, популарном роману нашега старога писца Милована Видаковића. Као што се раније слутило, ова историја којо је до суза доводила наше старе, није ни најмање оригинална: она је прерада у немачкој „народној“ књизи „Kaiser Octavianus“ приче о цару Октавијану, коју је са француског, у Штрасбургу 1535, превео Вилхелм Салпман. Некоја места су дослован превод. Ипак, Видаковић је додавао и нечега свога, нарочито поучне рефлексије о материнској љубави и кажњавању деце. — Добра монографија о првом нашем романсиеру јесте једна од пречих потреба наше књижевности.

Моппла Уаппа. — Морис Метерлинк написао је „Мона Вану.“ Ми држимо да она не заслужује хвале које јој у ово доба новинарске и неуке критике падоше у у део. Метерлинк после овога комада не стоји више но досада. Још мање је добро учинио што је написао пропратницу овој драми и у њој порекао себе, изневерио драматичара-символисту Метерлинка пре „Мона Ване.“ Тиме није учинио услугу ни себи ни својим друговима II ученицима. Ако га је за мах или за неко време напустио дух символизма, није он морао одмах написати „Мона Вану“, бацити се каменом на све своје досадашње драме те се одрећи целога правца. Ми смо потпуно уверени да п највеће символистичке темпераменте не пратч устопце моћ спмволистичког гледања на свет, и да је у таквим, празним тренуцима човек готов да не верује у себе самог: то и јесте управо једна главна спољашња црта символистичке мисл о: наиђе kao нека врета грознице на онога који је кадар доћи до ње, држи га неко време, а кад га остави, као да је није ни било. Да је Метерлинк символистички темперамент, показује баш Моппа Уапла. Што је ту живота, те загрева осетљива гледаоца и читаоца, то се може приписати скрпвеној символистичкој жици и техници ппшчевој; остало је могао још боље написати пи Д' Анунцпо, или чак Судерман. Je ли