Srpski književni glasnik

400) СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

18к7. заједно са коемогенском епопејом Les Origines:; 1495 дао је врло цењену п одиста лепу збирку Мит ГАТре. Од прозних радова од вредности су студија о његову земљаку Рамберу, приповетке мит | tange aux бек. и, најбоље његово дело, Бе Сћеши ЧЕзрегапсе, једна врета моралне аутобиографије. Најзал од њега је остао велики број књижевних чланака у лозанској La ВуПпосћедие иптуегзе е п у женевској La Šemaiпе Пееегатге. Као песник, он је био врло популаран. п, међу осталима, његова нежна песма Quand nous .allions touwsi deux... постала је са свим народна. Варнери је био човек од истинског песничког талента, једног речитог, трезвеног, деликатног п отменог талента.

Чудан је утисак чинио овај повијени, изнурени, пре времена проседели и остарели човек, који се пуних десет година на ногама рвао са смрћу, и из чијих су очију избијали безмеран умор пи душевни бол. Писац ових релова није читао ништа тако искрено очајно као што је његова последња књижевна кроника о роману Ханриа Бордоа Га репг де утуге: „У залуду ћете ви нисатп Плодност и приповедати ми љубав према животу, бесмртном и вечно младом животу, којп рађа а никада се не умара и цвета над самом смрћу; зашто да волим живот, ако ме је он израњавцо и изубијао, п што ме се гичу његови непресушни извори, када сам ја искључен из његових благодати“

Као професор. Варнери је био од оних наставника који умеју да улију љубав према послу и. ла задахну поезијом рада. Потписани је слушао само један његов куре о романтичној поезији, п није чуо да је ико пкалда са више љубави и топлине читао стихове но што је то радио Варнери са стиховима свога драгога Алфреда де Бињиа. Ужи круг његових ђака сећаће се дуго како је овај болесни човек п у себе повучени протестант могао ла затреперпи п да се прелије, говорећи о великим питањима живота и уметности, у свом мрачном стану, у средњевековној Старој Вароши лозанској, у залађу џиновеке старе катедрале. (Ј. Скво)

ВлАСНИК, Свет. С. Симић. УРЕДНИК, Богдан Поповић.