Srpski književni glasnik

Б ЕЉЕШИК Е. 399

идеја. П овај предлог наилази, и још ће наилазити на јак отпор код. „против-вагнероваца“, али му то не смањује важност. Занимљиво је сада. шта ће на то рећи Талијани п особито Французи, којп су се сад такође загрејали за загнера.

ЧИТУЉА.

Хаири Барнери. — Француска. Швајцарска, лепа ломовина Жан-Жак Русоа и Бенжамена Конестана. изгубила је ових дана једног од својих најбољих писаца и, можда, свога најбољега песника. Ханрп Варнери, ирофесор француске књижевности на универзитету у . Тозани. умро је у својој четрдесет трећој години.

Варнери, који је рођен у Лозани 1859, почео је пзучавањем теологије. На лозапеком Факултету теоло-· гије, он положи лиценцију, са примећеном али не довољно ортодоксном дисертацијом: „Филозофија историје светога Павла“. Када је требало да постане пастор, он осети у дубини своје савести да је изгубио веру, и немогућност да проповеда у име Бога, који за њега више није постојао. После тешке унутрашње борбе, која је нама, у земљама гле је религиозно васпитање слабо п површно, тешко разумети, он напусти Цркву. Када је вера отишла. у души је остала једна страшна празнина и неутољива потреба ма за каквом извесношћу и директивом савести. Да се разуме сва величина и страхота једне такве борбе, треба знати да нигде истинско религиозно осећање није јаче но код тих протестаната, потомака старих хугенота, који су за своју веру били на точак бацани, и. где је вера проткала целокупан живот народни. Варнери је изишао из те борбе измучен, али са олакшаном савешћу, са новом вером у научне петине, у напредак човечанства разумом и правдом, са скептицизмом који се не дотиче крајњих узрока, са извесним моралним стојицизмом, који је највиши ступањ мудрости. Он се сав предаје настави. Неко време био је професор у американском Робере-Колеџу у Цариграду, затим у протестанској учитељској школи у Курбевоа, па читавих десет година као професор француске књижевности на Факултету књижевности у Нешателу. Када је 1900 одласком у Париз Жоржа Ренара, катедра француске књижевности, негдашња катедра Александра Винеа и Сент-Бева, остала празна, на њу буде доведен Барнери, где је остао до саме свој смрти.

Прву свеску својих песама, Роезте5, штампао је