Srpski književni glasnik

4()2 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

п поче тући по коњима и колима. Џарочито поче звечати канта на Даниловој глави. Покиенули коњи поплашише се од те звеке, па повукоше пз све снаге. Залуд их је кочијаш устављао, залуду је Перо узвикивао. Они су трчали све бјешње, а канта је све јаче звечала!..

Џеро, у страху, поче се крстити п чигати све молитве. Поче се завјештаваги да ће ићи чак у Јерусалим и назвати се хаџија, ако му данашњи дан мине без ика кве песреће.

Но, од хуке и иљуска, ниједна се молитва није чула... Коњи су сада трчали преко потока, што су надошли и разлили се по тести, па је блато штрцало п по очима и по брковима и по обрвама, па не може да се позна: или је човјек, или какво друго живинче. А он као великомученик, само се пусто, па чита молитве.

— Ево механе! Да се стане! — изненада викну кочијаш.

Перо не сачека да доврши. Збаци јорган са себе и, у два скока, створи се у механи. И Данило скочи за њим. Он баци канту управо пол коње, — од чега се поплашише н ударише у страну, — п улети у механу.

У старој, прљавој механи, која је више наличила на шталу, сједило је неколико сељака. Прекретили Mob , запалили чибуке пџ, разговарајући се, испијају кахву.. Једноме од њих спавао је на крилу стар мачак, а, иза леђа му, лешкарно је велики, торни пае. Близу пеа стајао је механџија... Висок и стасит човјек, широка и пљосната носа, а мрка погледа, загрнуо рукаве и сијече истом испечено јагње. По изгледу његовоме прије би се могло мислити да је касапин, а не механџија, и Перо се готово уплаши, јер му одмах паде на памет некаква разбојничка механа, што је читао о њој у Црним Листовима.

— Могу ли се очистити 7 — запита танким, молећим гласом, погледавши по механи.

— Можеш, брате, — одговори механџија благо. Сједи само...