Srpski književni glasnik

ЗКЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 405

И, окренувиш се вратима, која су из механе водила у авлију, дрекну:

— Еј, Фимија!.. Амо изађи, ногу сломила, па помози чојеку да се очисти!

Џа вратима се појави суха и прљава женска прилика, у сељачкоме руху. Зачуђено погледа по механи. Тек када опази Перу лијено прихвати суд са водом и поче му полијевати, да се умије.

— 0, брате, времена! — узвикну Перо, пошто се некако очисти.

Један сељак погледа га п осмјехну се.

— Ово је благодст божја! — рече. -— Ово Бог поглед'о на нас, па нам посл'о кишицу.. Вели: кад су вас заборавили људи, још сам ја с вами!.. А нек' је Бога, па је све добро!... |

Перо показа на хаљине.

— Ама ја окисох, — рече. — Тешто, брате, — упаде сељак. — Ти окис'о, ти

ћеш се осушит"'... А земља наша напојиће се... Стока нам неће помпрат' од жеђи... Од некије' дана гонили смо је по трпи сахага на воду, а по трп са воде... Сви да помремо без воде!..

— А вријеме може бит п горе, — дочека други сељак и отури мачка са крила. — Да ти знаш по какву сам времену пшг'о кретно би се... Ово је добро!..

— Ек 7 — као зачули се Перо.

— Ако ти није мреко, да ти причам 7

— Па... причај..

Сељак исгресе лулу и поче њоме куцкатп о филџан.

—— — Једном ми дође позивка са суда, — поче, бива, како ме за нешто зову .. Каже ми поп, да ме зову одма.

„Није ти друге“ вели „него одма притегни опанке, на хајде.“

А мени мука!

Гледам, како се небо наоблачило и како снијег по мало пропада, па зебем и жао ми кучку пред кућу ишћерати, а камо ли ја куд да кренем.

26%