Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
Позна)ЈЕСЕН. 495
Даљне звуке, тиху песму неку
О љубави, бескрајну и меку Познајмо се!.. рука сузу брише... Познајмо се! ја... не могу више...
ТО ЗНАТЈЕСЕН.
Изнурена, модра, згрчена, и нага,
Са засталим дахом, већ у пола мртва, Смрзава се јесен... Ни једнога листа: И последњи сад је њена пост'о жртва...
А. високо горе, стремећи гроз магле, И режући крил'ма цео бескрај сури, Задоцнело јато невидљивих тица
Испод неба кричи и на југ се жури.
На висини мркој то су гласени крици,
Да се братско јато не расле у лету;
И поздрави то су добачени озго
Нашој хладној земљи, нашем есемрзлом свету.
Далеко су места камо јато спеши,
И крајеви жарки куд га жеља води; An сустати неће!.. Ах, како је дивно Кал се слошки граби сунцу и слободи!
Boxx. С. НиколаАЈЕВИЋ.