Srpski književni glasnik

ДОГАЂАЈИ ПРЕД БЕРЛИНСКИМ КОНГРЕСОМ.

(Крај). П.

На конференцији у Цариграду одиграла се у присуству целе Европе једна од оних комедија које Висока Порта уме с необичном вештином да инесценује. Силе су утврдиле Програм од шест тачака, који је имао да послужи као основица. за дискусију. Прва тачка тиче се Србије и Црне Горе. И једној и другој држави обећава се повећање у земљишту. Друга и трећа тачка одређују положај Босне и Херцеговине према Турској. Обе области уживале би аутономну управу с гувернером на челу, којега би наименовао султан у договору с Великим Сплама, имале би војску састављену од урођеника п располагале би елободно половином својих доходака; српски језик једини би се сматрао као званичан. У четвртој тачци примењује се на Бугарску северно од Балкана режим Босне и 'Херцеговине. Петом тачком и за остале области предвиђене су установе које ће народима обезбедити миран и напредан живот. У шестој тачци, најзал, поставља се као погодба, да се српска војска све дотле не повуче, док се, под контролом једне европске комисије, све реформе не изврше. Висока Порта не одбије одмах овај Програм. Шта више, не губећи времена, она, на опште изненађење, промулгује Устав, који је требао да отвори „нову еру благостања за отоманске народе“. У том Уставу, у коме је свечано објављена „недељивост Турске Царевине“, налазе се одредбе, које правим револуционарним мерама, од дна до врха, руше све традиције помоћу којих се вековима одржава целокупан живот Отоманске Империје. Заволи се Сенат и Народна Скупштина, са задатком да воде надзор над свима поступцима власти и над минпетарском одговорношћу, штампа и на-