Srpski književni glasnik

426 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

она је у том тренутку заузета и на другој страни. За њу је било од много већега значаја задобити неутралитет Аустрије у рату који се припремао, него приволети Турску да изврши реформе. Данас нам је познато по коју је цену Русија у томе успела. У мемоарима кнеза Бизмарка „Мисли и Успомене“ налази се ова важна декларација, која баца нову светлост на догађаје: „Преговори су ангажовани (између Русије и Аустрије) у смислу конвенције закључене у Рајхштату, где су, 8 јула 1876, цареви Александар и Фрања Јосиф имали састанак; изражена је жеља да за нас тај споразум остане у тајности. Ова конвенција, закључена 15. јануара 1877, а не Берлинеки Конгрес, створила је Аустрији основицу за посесију Босне и Херцеговине и обезбедила Русима неутралитет Аустрије за време њиховог рата се Турцима.“ Чим је ово питање решено, Русија поново предузима прекинуту дипломатску акцију, која сад једино томе служи, да рат учини неизбежним. Прво је кнез Горчаков циркуларом позвао Силе да га известе „које мере намеравају предузети да се турека влада научи памети.“ За тим је гроф Игњатијев послат у мисију ради састанка једне нове конференције у Лондону.

Резултат је тих преговора протокол од 31. марта 1877. Европа последњи пут позива Турску да оствари у свима тачкама Програм рефорама, који су Велике Силе предложиле. Поред тога, од Порте се тражи: 1) да у најкраћем року закључи мир с Црном Гором и да јој уступи спорно земљиште; У) да смањи своју војску на кадар из мирнога доба; 3) да узме у обзир намере Сила, које желе, посредством својих представника у Цариграду и својих месних агената, да се брижљиво старају о извршењу обећања Високе Порте; 4) да не смета европским интересима тиме што подржава несигурно стање које влада на Истоку. На завршетку овога иначе благог шротокола прибегло се и претњама. Ако Порта не испуни

ULOg:"1uerp:0254: