Srpski književni glasnik

439 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

вају потпуну аутономију. Овај принцип примењен је и у Сан-Стефану у најширим границама. Полазећи одатле није тешко одредити циљ којп је Русија имала у виду при склапању дефинитивног уговора о миру. Она је тежила да доведе у склад две супротне идеје. И да прошири свој утицај толико, да у свима компликацијама, које се буду јавиле у Источном Ппитању, она игра улогу од пресудног значаја, п да одржи у равнотежи утицаје осталих држава, које кризе у Турској Царевини више или мање директно интересују.

На тај начин даје се објаснити стварање СВелике Бугарске, коју је Сан-Стефански Уговор начинио „кнежевином аутономном, трибутарном, се хришћанском управом и народном војском“, и проширио јој границе са западне стране, на рачун ерпског племена, а с јужне и југоисточне, у близини мореуза и Цариграда, на рачун Турске. У основи — а том је резултату и циљао руски план — претрпела је штете од оваког стања ствари на првом месту Аустрија, чији је утицај новим границама знатно емањен у западној половини Балканског Полуострва, а после ње и Епглеска, чија кретања у источном делу Средиземног Мора од сад подлежу непрекидном надзору. Таква Бугарска, поред тога, стављена. је под неограничено туторетво Русије. Према члану 7. Сан-Стефанског Уговора, скупштина, која има да се састане у Пловдиву или Трнову, изабраће кнеза и израдиће административну организацију Бугарске под контролом једног руског комесара. Истом комесару, у току од две године, повериће се увођење у живот новога режима и старање о његовом функционисању. Ове док се не буде установила урођеничка војека у потпуном броју, руске трупе окупираће нову кнежевину, и, у случају потребе, помагаће оружаном руком руском комесару. Окупациони корпус, у коме број људи не семе прећи педесет хиљада, издржаваће се о трошку окупиране земље, и остаће у комуникацији с Русијом не само преко Румуније, него и преко Варне п Бургаса, где ће се, за цело време окупације, образовати потребни депоп. — Пошто