Srpski književni glasnik

ДОГАЂАЈИ ПрРЕД БЕРЛИНСКИМ Конгресом. 431

право да узму учешћа у расправљању једног конфликта који директно засеца у Источно Питање. Бизмарк није: пристао на то гледиште. Разлози, који су га упућивали да друкчије мисли, билп су без сумње ови. Прво, у овом трепутку Русија је моћнија него пкад. После, приближивиш се петроградском кабинету, он добија прилику да поведе руску политику на ону страну куда. према својим појмовима, буде желео. Његово је уверење било, да ништа. лакше на свету нема него завести поводљивог и уображеног Горчакова. Правац, којим је Бизмарк тежио да упути руску политику, био је тачно онај, који је довео Европу у Берлин, не да решава о томе какав ће мир Русија склопити се Турском, него да сгартп Балканског Полуострва да са свим други. облик. Бизмарков. је, дакле, план био, да од спора руско-турског направи. питање европског значаја, у чијем решењу могу да нађу корпџети за себе п оне државе, које никаквог удела пџису имале у рату. Вођен тим обзирима, он је саветовао. Високој Порти, ла се обрати самом цару и да ступи у непосредне преговоре с Русијом. Турека је пристала на овај предлог i преговори су отпочети. Руска дипломација захтевала је ол султанове владе две ствари. На првом месту, да без оклевања изврши у евима тачкама претходни уговор. На тој основи прекинуле би се војне операцаје. За тим тај претходни уговор имао би да послужи као основица за дефинитиван уговор о миру. Чим је Порта. примила све услове, одмах је у Једрену армистпе закључен, a после месец дана потписан је у Сан-Стефану код Цариграда п сам уговор о миру.

Ш.

Сан-Стефанским Уговором Турска је престала бити европском. државом. Она је де Тасбо изгубила сву власт у својим балканским провинцијама.

У Једрену, при склапању претходног уговора, у четвртом предлогу, Руеспја је безусловно захтевала, да у булуће хришћанске области Отоманске Империје ужи-