Srpski književni glasnik

451 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

читим уговором пзмеђу Турске, Русије и Аустрије.“ То је једина. концесија. која је учињена бечком кабинету, у накнаду за обећавану окупацију.

Нотификација. Сан-Стефанеског Уговора пзазвала је код евију Великих Сила толпко незадовољство, да је у једном тренутку изгледало, да може доћи до рата између Русије с једне стране п удружене Европе с друге. Први, који се покајао за савете које је дао, био је Бизмарк. Овај уговор једним ударцем порушио је цео систем његових планова и створио у исти мах од Русије најмоћнију државу у Европп. Он није тај резултат предвиђао. Сем тога, сад је пропала нада, да ће се кнез Горчаков, пошто је уништио Турску, и даље обраћати Берлину за наредбе шта треба да рали. Положај Немачке био је смешан. Она петина није ништа изгубила, али цела њена дипломатска акција није ничему служила. Положај Аустрије био је много мучнији. Она је п штетовала п била преварена. Разочарање је у толико свирепије погодило грофа. Андрашија, што је он био убеђен, да је тренутак већ ту, кад. ће Босна и Херцеговина као зрео плод пасти у крпло Аустрије Недовољно. снажна да сама објави рат Гуспји, она је журно прихватила енглеске протесте, каоједино средетво да се епасе пз тешке ситуације, коју је за њу створпо Сан-Стефански Уговор. У својој ноти маркиз Солзбери, који је заменио лорда Дербија у минпетаретву Спољних Послова, изјављује, да Велика Британија не може припиепвати никакав значај споразуму, коме је циљ да измени европске уговоре и од кога трпе штету п општи интереси и интересп Велике Британије. Такав споразум може имати. вредности само ако све Силе потппенице Париског Уговора на њ формално пристану. Један велики конгрес, на коме би учествовале европске државе, бпо би једини компетентан да донесе у том питању дефинитивно решење. Чим је и француска. влада пристала Ha енглеске опвервације, Бизмарк је одмах похитао да. понуди своје услуге „поштенога носрелника“ између једне и друге стране.