Srpski književni glasnik

Ј Е ПГАГИВЧА'Р о. 439

Шетнице у средини широких улица пмају још и ту добру страну, што се испод њих могу да сместе разни спроводници за канализацију, осветљење, водовод, и тако даље. Њихово постављење и оправка, кад затреба, не смета саобраћају на улици; пешачком саобраћају, у том случају, остаје увек довољно места у средини; а у крајњем случају, остају му два тротоара поред кућа. Познато је сваком колико смета саобраћају пи колико љути публику непрестано откопавање п раскопавање на улици п близу тротоара. Данас, где је подипте сокака испреплетано читавим хаосом спровода и канала, нема готово ни једне значајније улпце где се што не копа или не оправља. Све то не само што каља варош п досађује публици, но смета у великој мери и самој трговини.

Поновимо, најзад, да су централне шетнице, на најживљем месту вароши, осенчене пи освежене високим дрвећем, потребне, п да лолпкују најлепте јужним крајевима, где је свежина у летње доба ретка ствар. А са хигијенске стране могле би се најтоплије препоручити: јер чувају публику од прекомерне прашине, усијане каллдрме у летње време, и напослетку, поред сунчане припеке, п од досадне сунчане. светлости која очи дражи п квари.

Неколико варош у Немачкој имају оваке шетнице, које се пружају у лужину, алп немају тип шпанске рамбле, јер нису у живој улици; но више имају тип дугачког и узаног парка. Те су вароши Франкфурт, Лајпциг и Минхен; али ћемо о њима говорити кад буде реч о варошким парковима и садовима.

Распорел београдских “грађевина је јелинствен у свету: нигле се не не може да нађе такав безредни, могли би рећи, анархистични распоред, ако се у том случају сме говорити о распореду.

Узмите коју год хоћете од главнијих улица, и погледајте на њихову висину: наћи ћете обично једну серију једноспратних или боље рећи приземних грађевина,