Srpski književni glasnik

4759 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

грудом и напором севрших ову свету душеспасну књигу.“ Кад упоредимо слова овог јеванђеља ca београдским, наћи ћемо неких иницијала којп су потпуно петоветни, и. пема сумње да су из Београда однесени у Мркшину Цркву. Већи их је број који су грађени према иницијалима београдским, али није истоветан. Остала слова нека су готово пеговетна са београдским, а друга врло слична. Општи утисак је врло сличан, тако да би се на први поглед могло рећи да је једна пета штампарија. Пз овога. би се могао пзвести закључак да је Мардарије резао слова за обе штампарије, илп је београдска резао неко други, а Мардарије, који је радио у Београдској штампарији, враћајући се у свој манастир понео собом неке иницијале п слова, па према њима резао друга у Мркшиној Цркви.

Триод Цветни. довршен је 1. септомбра 1566 године. Књига пма 27 табака То], п четири слике. Трулили су се о овој књизи уз Мардарија п поп Живко и ђак Радул, за време игумана Мркишиског ћир Саве.

Пије тачно утврђено, алп је врло вероватно да је и Мркшина Црква била у Ужпчком округу, у селу Аосјерићима. У имену садашњег среза Црногорског остатак: је пмена кнежине Црне Горе, која је ушла у састав округа У жичког. Изнад Косјерића диже се планина која се зове Црнокоса, која се можда тада звала Црна Гора. У прилог томе ишло би и то што Мардарије за себе вели да је „отачаством од Дрине.“ Против тога могло би се навести што се вели да је Пентпкостар штампан „при митрополиту смедеревеком ћир Захарији“, дакле у његовој епархаји, а то би било мало далеко од Смедерева. Али треба имати на уму да је ово било одмах после обновљења. Пећеке патријаршије нод Макаријем, и да ми не знамо тачно колико је он имао под собом митрополита, где су им биле столице п докле су се пружиле њихове епархије. По разним записима знамо да су нарочито у данашњој Србији мптрополитске столице у ХУГ и. ХУН на иу ХУШ века често премештане, п називи мењани. Даље.