Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. 451.

изишло вели се: „Ја Христу раб, Радиша Дмитровић, потежих ...написати ову душеспасну књигу четвороблаговестије... п не поштедех од мога богоданог имања док не саставих слова на типарима, али изненада приде ужасни час смрти, п узе дух мој, и по емрди мојој оставих ове форме у дому мојем.“ Из даљег текста овога поговора види се, како је по смрти кнеза Радише узео ове „форме“ и пренео у свој дом Тројан Гундулић, „од великог града Дубровника“ и почео п свршио ово јеванђеље. Књига је довршена 4. августа 1552 године.

Формат је књиге То], као што су обично и писана јеванђеља. Слова су ове штампарије најкрупнија, што опет одговара писаним јеванђељима која су обично писана крупним словима. И пепреплетани иницијали одговарају рукописним, п сасвим се разликују од иницијала других штампарија. Слова нису тако лепа као млетачка. У опште изгледа да ова штампарија, као п рујанска, нема никакве везе са Млецима, већ су по каквом рукопису резана слова баш овде у самом Београду.

О овој књизи трудио се јеромонах Мардарије „од манастпра званог Мркшина црква који је близу Црне Горе.“

Књига има двадесет п седам табака. У Народној Библиотеци имају трп примерка ове књиге.

Х. МРКШИНА ЦРКВА.

Овај псти Мардарије који је радпо јеванђеље у Београду, досет година доцније основао је штампарију у евоме манасгпру „Мркшиној Цркви, храму вазнесења господња у поткриљу Црне Горе“, из које су пзишле две књиге, Јеванђеље и Цветни Гриод (или пентикостар).

Јеванђеље је довршено 24 јуна 1562 године, и није ништа друго до страну у страну прештампано београдско издање. У поговору он вели: „Благовољењем у тројици славимог Бога, ја, Христу раб јеромонах Мардарије, руколделисах сија слова од железа п меди п др. с велу<пм

90%