Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. 455

8. „Различне потребе“ Јакова од Софије, у Млецима 1572 године.

9. Молитвослов Саве од Дечана, у Млецима 1594 године.

10. Буквар од истога исте године, у Млецима.

11. Четворојевацђеље монаха Теодосија у Рујну 1597 године, друго издање Тројана Гундулића, у Београду 1552 године, п треће издање јером. Мардарија, у Мркшиној Цркви 1562 године.

12. Триод посни Стефана Скадранина, у Млецима 1561. године.

13. Триод ивегни у Млецима 1562 (ово је издање сумњиво), друго издање Стефана Скадранина, у Скадру 1563. године, треће издање јером. Марларија, у Мркшиној цркви 1566. године.

14. Часловац Јакова од Камене Реке, у Млецима 1566. године.

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА СУДБИНУ И РАД СТАРИХ СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА.

Проналазак штампарије пада у најнесрећније доба живота српеког народа, после пропасти Српске државе, после уништења. црквене самосталности, када су њоме управљали грчки охридски архијепископи.

Пред издисај и последњег трага државног живота српског Ђурађ Црнојевић оснива на Цетињу штампарију ла се ширењем црквених књига не угасп и вера народна, као што се угасио његов политички живот, али наком неколике године дивно започети посао прекида се доласком Турака п у ту последњу још ерпеку земљу.

Исељеници из Црне Горе, још пуни поуздања у себе и рођени и одгајенп у српској земљи продужују ралЉурђев у Млецима. Ту, у туђини, најдуже се одржала српска штампарија, одатле је изишло највише и најразовренијих књига. Око 120 година трајало је штампане књиге у Млецима (1570—1638), првих педесет година много обилније за живота Божидара Вукогића, спна му Виценца и Јеро-