Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига УП, БРОЈ 7. — 1 ЛЕЦЕМБАР, 1909.

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. ПРИПОВИЈЕТКА.

Стевану Сремцу, срп. приповједачу.

(5.)

Варош је сада била потпуно мирна. Граје готово никакве. Тек ако би пролетио по који фијакер, или се развикао продавач млијека и переца. Мјесто спноћњих госпођа к гоеподе, виђале су се многе слуге п слушкиње како иду по месо. Узгред су застајкивали пред дућанима разгледајући излоге, или се разговарајући са познатијим дућанџијама. Ходећи поред Пере, Благоје се правио важан. Запалио фину цигару, која му је још од спноћ остала, накривио шешир п иде некако на широко, укочено.

А, Бога ти, ђе су вам овђе ваше ђевојке“

запита Перо, пошто су ступили чак у трећу улицу.

— Биће да сал спавају, одговори Благоје мирно.

— А синоћ

— Синоћ су куњале..

Перо пође неколико корачаји, па застаде. Ухвати Благоја за крај од прелука. Погледа му право у очи.

— Ја ћу те нешто крупно питати.

Благоје се укрути као војник.

— Betehlen!... — Знаш ли ти овђе какву поштену ђевојку 7 — прошапта Перо повјерљиво, пријатељски. — Ама честиту и

поштену. 31