Srpski književni glasnik
ну Српски Књижевни ГлАСник.
Благоју испаде цигара из зуба. Прену у смијех.
— Знам шта би! — викну. — Ха, ха, ха! Женидба... Е то ваља, и то је љуцки!.. Ништа паметније!.. К'о да сп мене пит'о, тако ти је паметно!.. И то је, брате, готова и свршена ствар!.. Хајде да пијемо!..
— Ама кажи ти мени...
— То је свршена етвар!.. Хајде na пијемо!
И силом га угура у најближу гостионицу. Поче играти око столова, поче звиждукати, пјевати. Затим нареди доручак и пива и опет се окрену Пери.
— Ја знам кршних пуно! — рече. — Тп то само остави мени!..
— А име, име... Име ми какво кажи! зациганчи Перо.
Благоје одмахну руком.
— Анђа, ако хоћеш.
Перо отпрену и направи лице, као да је љуту паприку појео.
— Не ваља! — рече.
— Ђурђа...
— Још грђе!
— Љубица...
Перо напући усне пи цмокну њима.
== Ох, о РРобје слатко“
Благоје се осмјехну.
— Добро... Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза...
Перо зину п скочи са столице.
— Мираз“...
— И мираз... Ога је шћи газде Ђуре Ашчића... Кршан и богат чојек!..
Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, ноче тапкати ногама по тлима.
— Хајде да је гледамо! -— викну. — Јок! — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пушћи мени да ти гладим ствар... Само
мени пушћи!.. Ти знаш, да ћу ја све уредит' к'о што ваља...