Srpski književni glasnik

ну Српски Књижевни ГлАСник.

Благоју испаде цигара из зуба. Прену у смијех.

— Знам шта би! — викну. — Ха, ха, ха! Женидба... Е то ваља, и то је љуцки!.. Ништа паметније!.. К'о да сп мене пит'о, тако ти је паметно!.. И то је, брате, готова и свршена ствар!.. Хајде да пијемо!..

— Ама кажи ти мени...

— То је свршена етвар!.. Хајде na пијемо!

И силом га угура у најближу гостионицу. Поче играти око столова, поче звиждукати, пјевати. Затим нареди доручак и пива и опет се окрену Пери.

— Ја знам кршних пуно! — рече. — Тп то само остави мени!..

— А име, име... Име ми какво кажи! зациганчи Перо.

Благоје одмахну руком.

— Анђа, ако хоћеш.

Перо отпрену и направи лице, као да је љуту паприку појео.

— Не ваља! — рече.

— Ђурђа...

— Још грђе!

— Љубица...

Перо напући усне пи цмокну њима.

== Ох, о РРобје слатко“

Благоје се осмјехну.

— Добро... Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза...

Перо зину п скочи са столице.

— Мираз“...

— И мираз... Ога је шћи газде Ђуре Ашчића... Кршан и богат чојек!..

Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, ноче тапкати ногама по тлима.

— Хајде да је гледамо! -— викну. — Јок! — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пушћи мени да ти гладим ствар... Само

мени пушћи!.. Ти знаш, да ћу ја све уредит' к'о што ваља...