Srpski književni glasnik

“" ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 495

Перо рашири руке, као Исус на распећу, и пикну као туја љута:

“ — Ама ко вам то налага. ако Бога знате“...

Комесар се насмија и, оним истим претом, купну се по челу...

— Ми све дознамо путем истраживања, — рече. Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе непизоставно., Ви сте си синоћ узелп слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете: „да ви не дозвољавате ни цару ла просп дјевојку..“ Управо сте ово употребили. ..

Перо се сјети свега, што је синоћ Благоју казао. Он задрхта.

— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира“... Зар се може допустити, такими богохулними ријечими наносити повреду једноме влалару7.. И какву дјевојку мијешате у тог. Ко је вами дао дозволу, да ви непристојними намјерамп врипјеђате царске дјевојке“...

Перо не могаше више да се одржи. Задрхташе ноге. кољена поклецнуше п он сјеле, управо рећи паде на столицу... Свпјест му се поче мрачити... Соба као да се поче окрећати, а комесарова глава попгравати.., Изгледало му је да ће се читава кућа срушити п прити-

снути га...

— Изим овога. — настављао је комесар немилосетиво, — ви сте, дапаче, п друге сумњиве послове испу-

њавали... Ви путујете по касабами... Ми и у тој стварп имамо извјешће... Разговарате са касабалијами и држите скупове и сијела... Дапаче и по селих сте свраћали... Мислите зар на буну“...

Перо опет испусти некакав јаук. Понори главом као да се спремаше да пане са столице.

— Немојте се правдати ни испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас... Ви Срби нисте као ми Хрвати... Ви вазда и мислите о некаквим превратима... У других народах, дапаче већих, па се не може наћи,