Srpski književni glasnik
“" ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 495
Перо рашири руке, као Исус на распећу, и пикну као туја љута:
“ — Ама ко вам то налага. ако Бога знате“...
Комесар се насмија и, оним истим претом, купну се по челу...
— Ми све дознамо путем истраживања, — рече. Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе непизоставно., Ви сте си синоћ узелп слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете: „да ви не дозвољавате ни цару ла просп дјевојку..“ Управо сте ово употребили. ..
Перо се сјети свега, што је синоћ Благоју казао. Он задрхта.
— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира“... Зар се може допустити, такими богохулними ријечими наносити повреду једноме влалару7.. И какву дјевојку мијешате у тог. Ко је вами дао дозволу, да ви непристојними намјерамп врипјеђате царске дјевојке“...
Перо не могаше више да се одржи. Задрхташе ноге. кољена поклецнуше п он сјеле, управо рећи паде на столицу... Свпјест му се поче мрачити... Соба као да се поче окрећати, а комесарова глава попгравати.., Изгледало му је да ће се читава кућа срушити п прити-
снути га...
— Изим овога. — настављао је комесар немилосетиво, — ви сте, дапаче, п друге сумњиве послове испу-
њавали... Ви путујете по касабами... Ми и у тој стварп имамо извјешће... Разговарате са касабалијами и држите скупове и сијела... Дапаче и по селих сте свраћали... Мислите зар на буну“...
Перо опет испусти некакав јаук. Понори главом као да се спремаше да пане са столице.
— Немојте се правдати ни испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас... Ви Срби нисте као ми Хрвати... Ви вазда и мислите о некаквим превратима... У других народах, дапаче већих, па се не може наћи,