Srpski književni glasnik

4992 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

— То: нијесу моји послови! — осијече полицајац. То ће се у полицији виђет'...

Перо се не смједе даље противити. Обуче се пи пође“ пред полицајцем...

Пред собом комесара полиције морао је чекати више од пола сата. Ту се, у широкоме ходнику, турали четири до пет беспослених полицајаца, врзајући се око двају, нешто љепше обучених, цура, по свој прилици оних сумњивота. понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују. На другој страни преппрала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије. Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати „као да је она кокош, па лежи на самим дукатима и леже их“... Иза бабиних леђа провирила је масна капа некаква просјака п разбијена глава високога Циганина...

Кад је дошао ред да Перо ступи у комесарову собу, обузе га некакав страх. Ко зна зашто, али тек није волио да има са властима посла. Није им био вичан п није знао како се треба се њима понашати. И се тога се малко погури, обори руке низа се, п стаде пред комесара. Комесар, лебељкаст, мргодан човјек. са мјесечином на тјемену и јарчевом брадом, сједио је и писао нешто. Правио се као да не види Перу и као да је необично запослен. Пребирао је и некакве хартије и мрмљао нешто.

— Хм, — рече, вакон дужег времена, — ви се 30вете Перо Карантан“...

| — Зовемо молићемо, — одговори Перо и приклони се читавом половином тијела. Тако преклоњен и остаде и врло је еличпо слову Г.

Комесар забиљежи и накашља. се.

— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажи-прет десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивим поругами "чинити повреду Величанства...