Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
НА СТРАНПУТИЦИ.
„Дође т. зв. јесен,
Т. ј. стало надати „жуто лишће“, и т. д., Те скоро под сваком граном
По један песник
Стоји, и види
Где мре природа, и погреб јој прати,
П ја сам покушо једном
-— Поштујућ' песнички 1515 — , Да се својски растужим,
Па да процвилим у ритму.
Ал' озго ведро небо,
А у мени насмејана душа, Исмејаше ми тугу,
Те ни крај најбоље воље „Не могох открити
Смрт у природи.
На против: ја волим кад пада лишће, Те у стотини боја, Од црвене до црно-мрке, Покрије тле; A сунце на њега падне, Па дотка ћилим. М. Ћурчин.