Srpski književni glasnik

ЏЕСМА У СуУТОН. 5077

Кула би, куда с успоменом тавном, Нејасну што је кроза живот носиш...

Ох, спусти крило што те жудну води И чежњив поглед са бескраја сиви,

Ноћ се већ мирна са покојем своди,

Ох, усни једном, неспокоју живи!

СТЕВАН М. Луковић.