Srpski književni glasnik

4() СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

луострва, због оскудице и непоузданости података о садашњем етничком стању.

С тога је псторик п етнограф српски осуђен да ради са резигнацијом; у њему мора бити непрестано живо и свесно уверење, да никада неће моћи све урадити и ла ће тешко икада моћи дати п главније контуре прошлости каква је била. Па ипак и у овом правцу може се много урадити. Поставивши своме задатку уске границе и српски етнограф може наћи п доста п захвалнога поља за рад. Али у колико је српски етнограф принуђен да се задовољи и малим резултатима у своме раду, у толико су му' потребнији и јак таленат и опширно знање и методско образовање, да може савладати еве тешкоће на које може наићи. Он треба да зна језике и историју свих племена Hu народа, који су били на Балканском Полуострву или имали директних веза са Балканом. Он треба добро и детаљно да зна њихову и полптичну и културну и материјалну историју, треба да познаје изворе за њихову прошлост и треба да те народе и у садашњости у сваком погледу изврено познаје и т. д. Па ипак п поред свега тога, он ће тек са два три потеза моћи маркирати неколико црта као резултат дугог и напорног рада. Јер оно живо етничко комешање на границама и у границама народа и племена, оно готово непрекидно мешање старих етничких елемената са новима, ону инетинктивну, често неосетну борбу једних са другима, ону вечиту плиму п осеку на свима етничким границама, оно непојмљиво и неодбјашњиво одржање, продирање и напредовање мањих етничких елемената у страним већим комплекеима, често ипротив систематског рада државног организма, -— то нам српски етнограф неће моћи потпуно никада преставити.

Све те тешкоће можда су п узрок, што ми још немамо етнографа, бар не доброг. Али при свем том и за ову грану наше науке пма прикупљено већ доста грађе, а јави се и по гдекоја озбиљна расправа, која баци светлости п на то необрађено поље. Тако се лане појавила у скромном облику (потписана само В. 'Ђ.) једна