Srpski književni glasnik

СРПСКО ИМЕ У ЗАПАДНИМ СРПСКИМ КРАЈЕВИМА, 41

расправа Проф. Др. Б. Ђерића са натписом: О српском имену по западним крајевима нашега народа, где су са великим трудом ванредно марљиво п савесно прикупљени сви — на много страна разбацани — податци о помену српског имена у Црној Гори, Боци Которској, Дубровнику, Босни. Хрватској и Славонији. Напослетку је проф. Ђерић проговорио на крају неколико речи о имену словенском на северо-западу наших земаља, доказујући сасвим разложито, да је име словенско у ХУЈ—ХУШ века употребљавано само у књижевности а да није никако живело у самом народу. Осим тога исправио је писац неке погрешке у тумачењу старих споменика. Проф. Ђерић сам није изводио резултате из својих података; он се ограничио“ на то, да хронолошким редом избележи по појединим областима сва места из савремених извора, у којима се помиње српско име. Мени је жао што он није извео никакве резултате ма и у најкраћим потезима; он би то учинио пи савесно и тачно и објективно, јер ово што је проф. Ђерић израдио, написано је са марљивошћу, знањем и разумевањем, како се у нас врло ретко оваке ствари рале.

Када је она велика маса Словена, која је од почетка УГ века на доњем Дунаву почела да продире у области Византиске Империје. после велике и дуге борбе вођене промењивом ерећом, ипак у првој половини УП века успела, да за увек пређе Дунав, те се разлила по Балканском Полуострву п стално населила и земље на југ од. Драве п Дунава, — онда је у тој маси Словена прешло на Балкан п стално се настанило у својој новој отаџбини и Српско Племе. Колико је словенских племена прешло онда на Балкан, какви су били бројни односи међу њима и колику је које племе територију заузело. то су прва питања, која се и нехотице свакоме намећу, али на њих наука по свој прилици никада неће моћи дати тачна одговора. Само се може слутити п нагађати, да је једно од словенских племена. која су се у првој