Srpski književni glasnik

:602 . Српски Књижевни Гласник.

са севера, држећи се у томе путева које условљује географски распоред планинских ланаца: од арбанашких обала Јадранскога Мора најподеснији пут за унутрашњост Балканеког Полуострва води долином Дрима на Призрен, па преко благих планинских превоја ПЦриољеве на Косово, где се укршта се путевима који од. Босне, кроз Качанички Теенац, воде Скопљу, а отуда даље, Вардарском Долином, Солуну. крајњој тачцп аустријскога Огапе nach Osten. Умела је она врло добро оценити значај Косова, па је прегла да се учврети на њему, како би могла отуда распростирати свој утицај и ка Скопљу и ка унутрашњости арбанашких страна, Успџе am Аустро-Угарска. обладати.. помоћу Арбанаса Косовом, њезин ће утицај бити пресудан п у решењу маћелонскога. питања. Судбина. Косова, управо утицај који ће опа имати па решење питања маћедонскоа и старо-сраскоа с једне, и арбаналикова с друте стране, Чини осоНај унутрашњу везу између ова три питања, која се тек од екора почела. назирати. Први ју је јасније истакао Павле Орловић у студији „Питање о Старој Србији“, а тачност његових закључака утврђује u познати бугарски публициста, Дер H. Марењин, у својој књизи „Арбанија п Арбанаси“, која се ове године јавила у Софији. Кад је реч о овако важном питању, држимо да је врло потребно изнети бар у главним цртама погледе Д-р Н. Марењина о аустријској пропаганди међу Арбанасима.

Право, признато Аустрији Карловачким Миром, по. коме је она добила заштиту католика у Сев. Арбанији, умела. је њезина дипломација врло вешто да искористи. Пошто Аустро-Угарска није национална држава, и њезпна Je дипломација знала одузети својој пропаганди међу Арбанасима сваки национални карактер, те јој баш тиме обезбедити успехе којима се она збиља може да похвали. „Она нема философеки и освајачки изглед нацноналних пропаганада. Она не тежи искорењивању сета рих и рђавих недостатака у етановништву, посред којега ради, нити се истиче као представница нових пдеја и преображаја којих се тако много плаши арбанашки народ.