Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 621

кратији, крајња победа елите биће сасвим природан резултат одабирања, против којега демократија нити је у ствари ништа покушавала, нити би била у стању ишта да учини.

По г. Делафосу монархија је синоним реда, сталности, лостојанства п доследности. Када би монархија доиста све те врлине имала, онда би врло тешко било објаснити многу и многу распуену п разуздану епоху из монархистичке прошлости, па и садашњости; још теже би било разумети, да се, у данашњој Француској. противу повратка монархије боре не само егзалтирани политичари са крајњих левица, него п најозбиљнији њени државници, дакле људи који никада нису могли бити осумњичени као политичке идеалисте, или као присталице политичких авантура ни експеримената.

Међутим, та ће се појава разумети кад се уоче ова факта.

Механизам уставне монархије — јер то је једина форма монархије која данас у једној одиста цивилизованој земљи може да постоји — врло је деликатан, а

владаоци нису увек показали довољно способности да тим деликатним механизмом како ваља рукују. По уставној теорији, владалац је за своје поступке неодговоран; али баш то начело неодговорности изискује да он у вршење својих функција уноси толико такта и толико дискреције да, у практици, никад пи не дође у положај да се питање о његовој одговорности и постави. Јер неодговорност његова пред законом не може га ни у колико заклонити од моралне одговорности пред јавним мишљењем. – Ако буде учинио какво противуставно или макар само и политички штетно дело, морална осуда, која ће га у данашње време јавности и слободне критике неминовно стићи, биће по његов политички ауторитет толико исто кобна колико п материјална осуда по ауторитет одговорних министара.

Да би могао и оваке моралне осуде избећи, у устав-