Srpski književni glasnik

620) СРПСКИ Књижевни. ГЛАСНИК.

А кад је елита показивала воље да у јаван живот уђе, сасвим је нетачна тврдња да јој маса никад није хтела поклонити поверење. "Тако тврђење оснива се на претпоставци да маса увек бира људе нижега реда, јер су јој, вели се, ови п по образованости и по просечном интелектуалном HHBO-y ближи. Међутим, да се то мишљење дефинитивно сузбије довољно је указати на практичне примере. У парламенгима демократских земаља има људи првога реда који народно поверење стално уживају. Међу председницима. велике америчке републике има их који су били људи од историјске вредности, а ни један од њих није био макар ко. А све је њих народ бирао. Енглески. председници министаретва. по плебиецитирани шефови партија такође су увек били људи далеко изнад средње вредности. ПИ тако би се могли низати примери и даље. Шта више, ако хоће у опште да се говорп, могло би се са поузданошћу казати, да у демократски уређеним државама активни људи од вредности никад неће остати на дну. У демократији би п Бизмарк и Гледетоп увек били и виђени и знани; докле, међутим, да је стајало до воље Виљема П. плин краљице Викторије, ни Бизмарк ни Гледсетон не би избили на површину. П та је појава у осталом п теоријски објашњива : у демократијама маса, немајући претенсије да сама управља, сасвим природно тежи да за управу бира људе од вредности, или бар оне за које држи да су такви, јер она у њима нити гледа ривале, нити тражи просто оруђе: у монархијама, међутим, владаоци амају често претенсије да сами државне послове руководе, п у том случају, они неретко траже људе нижих способности п гџичег карактера који ће боље слушати. / | ı

Демократија је дакле на делу показала да није непријатељ елите. Она само тражи да предетавници елите покажу да се за јавне послове своје земље интересују пода, осем тога, развију извесне моралне особине прелузимљивости и издржљивости, без којих, у јавном животу у опште, не може бити успеха. У осталом, у лемо-